Bibliotekarka.com

Kada je pisao knjigu i Džem Sultanu, Ivo Andrić nije ni sanjao da će na kraju objaviti nešto drugo. Naime, pisac je stigao negde do 250-te strane kada je odlučio da umesto ove knjige objavi „Prokletu avliju“ i u njoj interpoliranu priču o Ćamilovom Džem Sultanu. I dan danas se književni kritičari glože oko žanra „Avlije“. Da li je to roman ili duža pripovetka? Ima odlike i jednog i drugog. Kada pogledate knjigu od stotinak strana koju možete pročitati za jedan dan, pomislite da je to kraći roman. Ali kada vidite da Andrić ima pripovedaka od 70-80 strana kao što su „Zeko“, „Mara milosnica“ i druge, onda ni sami ne znate šta da mislite. Još niko nije konkretno dokazao da li ova knjiga pripada jednom ili drugom žanru, tako da nema smisla da razmišljanja o tome kvare impresije o ovom delu.
U okviru „Proklete avlije“ i Ćamilove priče o Džem Sultanu, možemo lako uočiti arhetip posvađane braće (o ovom motivu možete više videti u knjizi Petra Džadžića“O Prokletoj avliji“). Nije retko da se dva brata posvađaju oko toga ko će oca naslediti, pa tako i ovde. Mehmed Osvajač umire na jednom ratnom pohodu i trebalo bi da ga nasledi sin Džem. Međutim, njegov brat Bajazit mu radi o glavi, tako da Džem gubi nasledstvo i biva u inostranstvu kao zatočenik. Kroz šta je sve morao da prođe, ispričaće vam zatočenik Ćamil koji se i sam identifikovao sa Džem Sultanom i zbog toga mu se u avliji gubi svaki trag.
Priču o posvađanoj braći možemo pratiti preko Kaina i Avelja, zatim preko bugarštice „Marko Kraljević i brat mu Andrijaš“, a svi ćete se u ovom trenutku setiti filma „Boj na Kosovu“ gde Bajazit ubija brata Jakuba jer i sam želi na presto oca Murata. Ovom prilikom bih preporučila još dve knjige o zavađenoj braći, a to su „Derviš i smrt“ Meše Selimovića i „Koreni“ Dobrice Ćosića.
Ukoliko ste zainteresovani da pročitate ovu knjigu, obratite pažnju na to ko su sve pripovedači. Tu su anonimni mladić koji je na samom početku narator i sluša popis zaostavštine pokojnog fratra, zatim zatvorenik avlije Haim (brbiljvac koji priča priču o Ćamilu), Ćamil (priča već spominjanu priču o sultanu) i fra Petar koji je greškom zatvoren u avliji i koji sluša sve ove priče, a istovremeno čitaocima ispoveda svoj boravak u zatvorskoj avliji.
Ako poželite da napravite uvod ili zaključak za ovu knjigu, onda bi bilo dobro da pročitate Andrićevu poeziju u prozi koja nosi naziv „Ex Ponto“, i njegove pripovetke o Tomi Galusu, zatim „U ćeliji broj 115“, „Jelena, žena koje nema“. Poznato je da je Andrić kao pripadnik revolucionarne omladinske organizacije „Mlada Bosna“ proveo neko vreme u tamnici i stoga ga možemo smatrati kompetentnim da piše o prokletom zatvoru.