Bibliotekarka.com

O piscu ovoga romana se danas u književnosti malo govori. Uglavnom se sam početak devetnaestog veka olako preleti pa se iz tog razdoblja najviše zna o Jovanu Rajiću i Milovanu Vidakoviću, dok je njihov suvremenik Atanasije Stojković ostao marginalizovan. Postoji i razlog za izbegavanje ove epohe, a taj razlog se zove jezik. Naime, razdoblje od 1783. do 1814. možemo nazvati Dositejevom epohom  jer je on tada bio najuticajniji pisac. Poznato je da se Dositej Obradović borio za uvođenje narodnog jezika kao književnog, ali to nije moglo da se desi odjednom. Zato su pisci poput Atanasija Stojkovića nastavili da pišu na „slavjanskom“, to jest na slavenoserbskom. Mnogi su smatrali da će ovim jezikom omogućiti kulturno uzdizanje naroda, ali se ispostavilo da je danas, posle dvesto godina, ljudima ipak bliži narodni jezik. Zato se danas slabo čitaju dela pisaca koji su pisali na slavjanskom jer je potreban  rečnik koji objašnjava određene pojmove, rečenice su malo drugačijeg sklopa nego narodne, pa ovakve knjige ponekad predstavljaju pravu muku za čitanje.
Roman „Arsitid i Natalija“ je pisan na slavenoserbskom, a objavljen  je 1801. Uvodi nas u svet osećanja pa se zato kaže da se ovde neguje kult ljubavi i sentimentalnog prijateljstva. Veliki plus ovde dobijaju  roditeljska ljubav, ljubav prema osobi suprotnog pola,  ljubav prema prirodi, selu, seoskom radu. Ono što je negativno to su lažno prijaterljstvo, bučni gradski život i poroci koji sa njim idu (kocka, alkohol). I dobre i loše strane treba da budu primer čitaocima koji posle pročitanog romana počinju rade na poboljšanju svog života i okruženja.
U romanu se jasno mogu ocrtati opozicije između pozitivnih i negativnih junaka. Tako Aristid želi život na selu pa se tu i vraća, dok Helidon iz malog sela ide prvo u mali grad pa ga ambicije vuku u veći, da bi on na kraju oklevetan propao. To je još jedan primer lošeg uticaja grada na seosku decu. Negativan junak je i Alkid koji navodi Aristida na kockanje i piće. Čim se on pojavi, Aristid je odmah drugi čovek iz čega možemo pročitati da je on veoma povodljiv.
Natalija je Aristidova ljubav i preko njenog lika možemo podeliti roman u tri dela: Aristidov život do dolaska u njeno selo, ljubav između dvoje mladih, bračni život. Roman ima samo “prvu časticu” to jest pa čitaoci očekuju nastavak, ali  i bez toga stiče se utisak celovitosti. Na početku svake glave, nalazi se i mali opis u svega nekoliko rečenica i on govori šta će se u glavi koja nastupa dešavati. Događaji u ovom romanu nisu od presudne važnosti, koliko je bitna moralističko-sentimentalistička tematika koja povezuje inače labavu strukturu. Psihologija romana je naivna jer se ne može idealizovati ljubav između bilo koje dve osobe, što je ovde učinjeno. Kockanje je dato da bi se pokazao piščev stav prema ovom fenomenu i njegovo zgražavanje nad istim. Pravu psihologiju ličnosti možemo videti u Aristidovoj zaljubljenosti: on samuje, razmišlja, tuguje, zbunjen je u Natalijinom prisustvu, mašta…
Ono što je jedino realno u romanu je priroda. Za nju se čitaoci najlakše mogu uhvatiti kao za nešto postojeće jer nigde ne možemo saznati istorijska i društvena dešavanja, kao i vreme radnje i prostor . Čak ni ta priroda koja se toliko idealizuje, nije priroda konkretnih pejzaža nego više stanje duša nosilaca romana, kao i slika morala. Tako na primer Aristodovu ljubav prema devojci ne pothranjuje samo njena lepota i čistota, nego ga istovremeno uzbuđuje i čar “voshititelnih” (ushićenje) polja koja okružuju mesta njihove ljubavi.
Roman na prvi pogled deluje nerazumljivo zbog jezika, a onda kad se čita pomalo je naivan i sladunjav. Pored toga on sadrži ispod svake glave mali tekst sa opisom sadržaja glave čime je pisac sebi zagarantovao preskakanje od strane čitalaca. No, ne treba ove dve-tri loše karakteristike da budu prepreka da se roman pročita. Kratak je i brzo se čita jer tematika nije teška i dodiruje se sa današnjicom. Jezik jeste malo težak, ali ako ima na kraju knjige rečnik, možete se osloniti na njega. Čak i da nema, ne treba se zadržavati kod svake reči koju nismo razumeli već samo nastaviti dalje. Videćete kako se na kraju stekne lep utisak iako nam se čini da čitamo štivo na ruskom ili bugarskom. Probajte, sigurna sam da že vam se svideti!